Alergološki testovi

Zašto danas ima toliko alergija?

Pročitaj vise: http://www.gracija.me/novost/19393/sve-sto-treba-da-znate-o-alergijama

Ako imate alergiju, vaš imuni sistem je preosetljiv na neke materije koje udišete, jedete, dotaknete.

Kako možete znati koji alergen je odgovoran za vaše simptome ?

Alergološki testovi u kombinaciji sa pregledom i medicinskom istorijom mogu dati precizne informacije na sta ste alergični i sta je uzrok vaših simptoma.

Kada da se javite alergologu:

Ukoliko imate simptome:

• Respiratorni sistem: kijanje, kijanje u nizu, zapušen nos, svrab nosa, usta i ociju, problemi sa sinusima, problemi sa disanjem, kašalj, zviždanje u grudima...
• Koža: ekcem, svrab, koprivnjača..
• Abdomen: povraćanje, tečne stolice, nadutost posle uzimanja neke hrane..
• Teške reakcije posle uboda insekata: veliki otok na mestu uboda praćen osipom, gušenjem, gubitkom svesti...
• Anafilaksa: ozbiljna i teška alergijska reakcija koja uključuje istovremeno više organa i sistema...
• Postoji podatak o postojanju bolesti kod drugih članova porodice, simptomi imaju sezonski karakter i ponavljaju se više uzastopnih godina ili se pojavljuju nakon boravka u odredjenom prostoru, uvek nakon kontakta sa nekom materijom, hranom, lekom, ako imate prehlade koje traju duže od dve nedelje...

Alergološki testovi su generalno sigurni i efikasni za odrasle i decu svih uzrasta. Alergolog bira najbolji test za vas. To može biti:

IgE-kožni prick test: najčešće se izvodi i zlatni je standard u dijagnozi alergijskih bolesti - mala količina alergena se unosi u kožu malim ubodom površine kože. Test je gotovo bezbolan a ukoliko ste alergični posle 20 minuta na mestu uboda se pojavljuje mali otok, slično kao kada vas ubode komarac, koji prođe posle 30 minuta. Kožne testove najbolje je raditi u alergološkoj ambulanti jer obezbeđuju najbolje rezultate i odgovarajuće tumačenje uz minimalan rizik i sporedne efekte.

IgE-test iz krvi: uglavnom se radi kada nije moguće uraditi kožne testove, ukoliko se uzimaju neki lekovi ili su rasprostranjene promene na koži; test se radi iz uzorka krvi, a rezultati se ne dobijaju odmah vec je potrebno neko vreme.

Provokacioni testovi: u nejasnim slucajevima rade se ovi testovi; na primer ukoliko postoje tipični alergijski simptomi a već urađeni kožni testovi su negativni, radi se nazalni provokacioni test ili metaholinski test.

Lečenje

Alergije se leče:

• izbegavanjem alergena uz mere prevencije i edukaciju pacijenta
• primenom opsteprihvaćene farmakoterapije - lekovi
• imunoterapijom (alergenske vakcine – specifična hiposenzibilizacija).

Imunoterapija (specifična hiposenzibilizacija) je praksa primene malih, rastućih koncentracija alergena na koji je pacijent preosetljiv sa ciljem da se postigne dugotrajna tolerancija na taj alergen. To je jedina terapija koja deluje na uzrok bolesti.

Nakon uspešno primenjene hiposenzibilizacije ponovni kontakt sa alergenom neće izazvati, simptome bolesti ili će oni biti znatno manji.

Osim što utiče na smanjenje simptoma i potrebe za klasičnim lekovima, ona sprečava nastanak novih alergija i razvoj astme kod obolelih od alergijskog rinitisa.

Kandidati za primenu ove terapije su bolesnici sa dijagnozom alergijskog rinitisa, astme i alergije na venome insekata (pčela, osa, stršljen).

Lečenje traje najmanje 3 godine, a primenjuje se isključivo prema indikacijama i uz nadzor treniranih lekara za ovaj vid terapije – alergologa. Može biti u obliku supkutanih injekcija ili, danas česće u obliku kapi koji se stavljaju pod jezik ili tableta.